Shopping obavljen. I, jesam kupila torbu? - Naravno da nisam. Ali bitno da sad imam stopalice sa zelenim i plavim kosturima, kišobran duginih boja iako svaki kišobran uvijek ostavljam doma jer inače to ne bi bila ja, paket od tristo flastera (ne znam, fakat...), ljubičasti set posudica i kistova za proces farbanja kose, Rolling Stones upaljač iako mi, realno, upaljač i ne treba te Star Wars torbicu za tablet. Eh, još da imam tablet...
"Shopping" završava s trinaest kuna i naravno, bez torbe. Izlazim iz dućana i skužim da me neko gleda. Gleda me milo i... Onak, posebno. Odmah sam znala da je to *ONAJ* pogled. I dok samo čujem njegovo ime, oči mi zablistaju... "Krevet na kat." - Sam ikad rekla da sam ga oduvijek htjela!? E pa da, sad je na popustu! Morala sam proviriti u dućan jer mi je želja iz djetinjstva posjedovati taj famozan krevet i zauzeti onaj gornji. Bogata i rastrošna, s trinaest kuna ulazim u dućan (potpuno je nebitna činjenica da mi za dotični krevet fali još samo šestotinjak kuna; koga briga) i razmjenjujem romantične poglede s predivnim krevetom.
I evo, sad se vraćam doma bez torbe za školu i bez kreveta na kat s hrpom stvari koje su me gledale - ne tak lijepo ko krevet, ali jebiga, život nije fer. To potvrđuje i činjenica da sam trenutno osuđena slušati Jasmina Stavrosa na radiju (btw, mama, ovo ti računam kao onu kaznu prije dva tjedna)!
I kaj je, deca, sutra škola, ha? ;-)
... - Okej, možda ova fora ipak ne pali ak sam i ja sama još uvijek "školarka...." Ali unatoč tome kaj se moram(o) vratiti u školske klupe (ili ipak one u parku, khm; osobno su mi te puno draže), ne brini, i dalje budem pisala retardirane postove i zaglupljivala i tebe i tvoje prijatelje iz 7. b kojima prek Skajpa čitaš moje postove prije spavanja (I know). Krećem s psihičkim pripremama za sutrašnja kreativna pitanja radoznalih profesora: "Di ste proveli praznike, kaj ste radili, jeste našli curu/dečka..." Šteta kaj ja svojeg još nisam našla, jer majke mi, ko bi popamtil kud sam točno sve te ljude pokopala; al ak ga ikad nađem, definitivno budem to podijelila s vama, profesore (isto ko i čari pokopa ak mi ne date dva u šestom mjesecu...)
P. S: Draga profesorice iz medija, duboko se nadam da Vi već odavno ne čitate moj blog jer je samo jedan post bil za potrebe Vašeg predmeta.
2 komentari:
Kaako ti imaš dubokoume rečenice ajmee... pa ja trebam čitat više puta da shvatim hahah :P
Duboke isprike! Nadam se da ćeš čim prije preboljeti nanešenu bol... :P ;)
Objavi komentar