Ko čeka, taj se načeka!

Baš na dan kad si ja dođem kod doktora po ispričnicu u ambulanti ima više ljudi nego na koncertu Sandre Afrike u Krapini. Pa kaj su svi bolesni dok ja trebam ispričnicu? Ovaj kiše, ovaj kašlje, ovaj puše nos, ovaj traži maramicu, ovaj spava, ovaj treba uputnice, a Ivana piše novi post za blog dok čeka svoj obični poštambiljani list papira. Bome se budem načekala. Dođem jednom mjesečno k doktoru i svi su odjednom zaraženi virusom koji im otkucava zadnje sate života pa se moraju pod hitno liječiti, a ovakvim tempom čak svake prijestupne godine na red dođe drugi pacijent. U blizini ambulante je neki poljoprivredni dućan. Da si idem kupiti lopatu i živu se zakopati iza zgrade dok su lopate još na sniženju?! Kaj je najgore, tu niko s nikim ne komunicira. Samo oni "awkward pogledi" nastali jer ne znaš kam da gledaš pa se slučajno sudarite pogledom. Zakaj se tu ne grije i zakaj me neka baba odmjerava od kad sam ušla?! Znaš da je atmosfera neugodna čim sam na mobitelu i pišem ovo na blogu. Stanje je kritično. Ak ikad dođem na red, kad me doktor pita kaj mi je, rekla budem da sam oboljela od ove ambulante i da imam ozbiljne posljedice. Bilo bi fora da mi to piše na ispričnici. Osim kašljanja i ostalih "žblj" zvukova, čujem samo tik-tak, tik-tak. Kaj ova radi nutra da ne izlazi van pol sata?! Da se nije možda otišla liječit u inozemstvo? Bokte, prije se dečkima u razredu učitaju sve moguće stranice s pornjavom prek Internet Explorera nek tu neko dođe na red. Opa, evo tete, čak je i živa. Supač, sad ih je još samo tristo ispred mene. Niš, idem napraviti dva-tri kruga oko planete Zemlje pa budem valjda došla na red kad se vratim...