Bako, bakice

   Treća po redu čokolada ispred mene. Neizbježna je bila i šalica kakaa jer mi, eto, ni te tri čokolade nisu dovoljne. Paket maramica. Onak, za svaki slučaj ak me nekaj raz*ebe pa počnem cmizdriti ko Kim Kardashian kad joj pukne nokat (onaj umjetni). Totalan turn off iz svijeta oko mene i posveta virtualnom. Pajser pored kompa u slučaju da neko upadne u sobu i počne me živcirati (za vrijeme PMSa to bar nije teško) da ga stepem u glavu. Dosta mi je škole i buđenja u 5 ujutro. Nemrem. Ne-da-mi-se. Frend me malo prije nazval nastrojenim teroristom. Očito on ne zna da su s teroristima bar mogući pregovori.
    Menga sucks. A dečki, umjesto da se bune zbog našeg ponašanja u PMSu, trebali bi biti zahvalni kaj ne proživljavaju ta sranja koja su, nažalost, neizbježna nama ženskama. I žene u pedesetima bi trebale biti zahvalne zbog tete Menopauze. Računajući moje (prosječne) potrebe za vrijeme menge, ženske u menopauzi godišnje uštede bar tri hiljade kuna. Stari moj, za tri hiljade kuna si kupim dečka, možda čak i dva. Muškom rodu je teško s nama, priznajem. Ne mogu sa ženama, ne mogu ni bez njih. Trebaš imati čelične živce da razgovaraš sa ženskom u PMSu. Kad sam došla prije iz škole, počela su, naravno, bakina pitanja. Najžešće od svih bilo je ono prvo "Oo Ivana, kaj si već došla?" Jok, ono, to je moja prikaza, ja sam još uvijek na putu do škole... Pa ak me vidiš, očito sam došla. Zatim me bombardira klasičnim pitanjima o školi. Posebno mi je zanimljivo kaj svaku imenicu umanji. Stalno. "Kak je bilo u školici?" Jest da mi škola nije baš kreativno uređena i da asocira na bolnicu ili tvornicu čokolade (koja bi btw meni dobro došla), al nije nam škola baš tak mala. I kak bi bilo, kak uopće može biti u školi?! Ziher pa sam se zabavila, napila ko Isus i upoznala ljubav svog života prije nek smo krenuli na medeni mjesec na Bahame. Stiže još jedno pitanje s umanjenicom (iliti pitanjce s umanjeničicom). "Kaj imaš puno zadaćice?" Onak, bakice, pusti me, imam mengicu. Kaj ti znaš, već si sto godina u menopauzici.
   Pajser mi se smiješi, dok baka naglo ulazi u sobu i pita ak oću palačinkice. Baš je draga ženskica. Ipak ne budem koristila pajserčić. Iako me ponekad raživcira (kao vjerojatno i ja nju), volim ja svoju baku, bakicu.


0 komentari:

Objavi komentar