Hitno, znaš, po pitanju života ili smrti, tata mora od benzinske pa sve do drugog kraja grada zbog usranog dućana s auto dijelovima i prek željezničkog kolodvora do frajera koji popravlja mobitele (zbilja se nemrem sjetiti koji je stručni naziv za te ljude, ili, da budem iskrena, nikad nisam ni znala i ne zanima me). Tatino "tam sam za par min" trebala sam pročitati svakih deset minuta da ne odustanem od čekanja, uđem u dućan i ukradem prvi oštri predmet na koji naiđem s kojim si budem prerezala žile na licu mjesta. Obožavam klošarski stil, onak, poderane ofucane starke, prevelika majica koja pada na jedno rame i izlizane trapke, ali nikad nisam pomislila da bi nekome fakat pala na pamet misao da jebeno PROSIM, pobogu. Izgleda da mi je samo falila jedna cmizdrava beba u naručju i posudica za pare, i... voilà; "daj kunu, dve, tri, dvajst....." Nakon svih onih "bolimekurac" pogleda od strane ljudi koji su prolazili pored Lidla, dva su bila nenadana: "menesram-pogled." Dva starija nepoznata tipa izašla su iz dućana, gledala me začuđeno par sekundi i približavala mi se sa sitnišem u ruci. What.... The.... Fuckin'.... Fuck? Mislim da meni u životu nije bilo neugodnije (ok, osim kad sam sa starcima gledala tv pa baš tih pet minuta nikak nije mogla reklamom ili nečim nadzemaljskim, ma bilo čim, biti prekinuta scena sexa bez cenzure, kužiš). Zbunjena ko nikad (pa čak ni na matematici, onda znaš kak je) dižem se s poda i pitam kak im mogu pomoći jer, iskreno, prvo kaj mi pada na pamet je da im treba nekaj kupiti. Nemam pojma, zbunjena sam. Nikad se nisam zamišljala u takvoj situaciji, kaj i nije tolko nelogično, ne? Prvi tip mi se ljubazno nasmije, a drugi veli da si kupim neku sitnicu i mrtav ozbiljan nudi mi sitniš. Čekaj malo, ovo je skrivena kamera?! Daj recite da je, pliz. Nemam pojma ak je to neka retardirana fora il kaj, al meni je neugodno, skoro ko za vrijeme one scene, e da, tu negdje! "Ne, hvala? Ja sad tu ispred Lidla ne prosim, čekam tatu!" - na najgluplji mogući način i najretardiranijim odabirom riječi obranim se s ukiseljenim smiješkom na licu iako bih od srama najradije plakala, skočila u prva kolica koja vidim i pustila da me njihovi kotačići odvedu daleko, daleko od Lidla, i još malo dalje...
Eh, krvi mi moje prosjačke, obećajem samoj sebi, svim ljudima koji idu u kupovinu i svim ciganima prevarantima da više nikad ne čekam nekoga ispred dućana...
0 komentari:
Objavi komentar