Pa, dragi Sebastjan.
Prvo, sori kaj su se u početku našeg druženja u mom verbalnom izražaju našle samo riječi "ja, ja, seveda" popraćene kimanjem glavom, jer su to bile gotovo jedine riječi koje sam znala na slovenskom, i iskreno, nisam htjela da skužiš nekaj krivo, znaš, baš onak kak sam ja skužila da se zoveš onak kak se ne zoveš. Imam potrebu zahvaliti ti se zbog dodavanja famozne riječi u moj (slovenski) vokabular. Odfuki. Nemrem prestati koristiti tu riječ. Premoćna je! Odfuki.
Oduvijek mi je slovenski bil simpa jezik. Nakon riječi odfuki mi je prekrasan. Najljepši. Odfuki. Bilo je zelo lepo piti sa Slovencima. Ne vem čije je vino, ampak, vredilo je. Osim kaj je frendica četiri put bljuvala zbog njega, al to samo potvrđuje da smo res pili vino a ne sok. Odfuki.
Pitala sam te kak vi velite "odjebi" i zbog tvog odgovora sad bolujem od ovisnosti o svojoj novoj najdražoj riječi. Odfuki. I samo da znaš da sam poslala poruku frendici kak chillam sa Slovencom, a kod nas je Slovenec prezime pa je došlo do malog nesporazuma... Opet baš onak kak je došlo i kod dodavanja tebi novog imena Sebastjan.
Sebastjan z družbo, pijemo spet drugo leto, a do tad adio, i... "Odfuki!"
0 komentari:
Objavi komentar